MAPE

      Tri velike reke, Dunav, Sava i Tisa, cine sa svojim pritokama i kanalima citavu recnu mrezu. Sve reke imaju maji pad, spor i krivudav tok, veliku akumulativnu moc i sklonost ka stvaranju okuka i mrtvaja.
     Dunav protice kroz Vojvodinu duzinom od 370 km. Širina korita mu je od 380 do 2.000 metara, a dubina od 5 do 23 metara. U širim delovima ima dosta rukavaca i prostranih niskih ada. Najviši vodostaj je u maju i junu, kada se tope alpski snegovi i padaju prve letnje kiše, a najnizi u jesen i zimu. Visoka voda na Dunavu utice i na vodostaj na pritokama. Ako je i na pritokama u isto vreme visoka voda, dolazi do poplava. S leve strane u Dunav se, pored Tise ulivaju Tamiš, Karaš i Nera, a s desne Sava.
      Tisa protice kroz Vojvodinu duzinom od 167 km. Ranije je mnogo krivudala i s obe strane stvarala mrtvaje. Veštackim putem skracena je za trecinu, ali je zadrzala mali pad i tezinu ka stvaranju meandara. Visoki vodostaj je u aprilu, kada se krave karpatski snegovi, a najniza obicno u oktobru. Pri visokom vodostaju Tisa utice na nivo vode u Dunavu. Vece pritoke Tise s leve strane su Zlatica i Begej, a s desne Veliki kanal. Sava kroz Vojvodinu protice duzinom od 210 km. Najviši vodostaj je u aprilu i maju, a najnizi u avgustu i septembru. U Sremu se u Savu uliva reka Bosut.
      Sedam Banatskih reka dolazi iz Rumunije. Zlatica koja podivljala recica razvija svoj tok u starom koritu Moriša, iz kojeg povremeno prima suvišnu vodu. Begej povezuje dva najveca grada u rumunskom i jugoslovenskom delu Banatu - Temišvar i Zrenjanin. Paralelno s Begejom je Begejski kanal. Tok podivljale recice Tamiš, koja se kod Panceva u nekolko krakova uliva u Dunav, skracen je presecanjem mnogobrojnih meandera. I recica Karaš je podivljala, ali nije regulisana. Nera u duzini od 27 km cini granicu izmedu Jugoslavije i Rumunije.
      U prošlosti u Vojvodini je bilo mnogo baruština i jezera. Kada je u XVIII veku pocela intenzivnija obrada zemlje, pristupilo se melioracijama i prokopavanju kanala. Još 1793. godine poceta je izgradnja Velikog kanala koji spaja Dunav i Tisu, proticuci središnjom Backom u duzini od 118 km. Posle velikih poplava, u drugoj polovini XIX veka preduzet je krupan zahvat u izmeni hidrološke slike Vojvodine: skracivana su recna korita, presecani meandri, prokopavani mnogobrojni kanali, isušivani ritovi kraj reka, podizani odbrambeni bedemi i gradene crpne stanice.
      Ovaj veliki posao trajao je skoro pedeset godina, ali nije završen. Posle II svetskog rata pristupilo se izgradnji hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, ne samo da bi se odvodila suvišna voda s velikih površina u Backoj i Banatu vec i da bi se stvorili uslovi za navodnjavanje i plovidbu.
      Iako su mnoge bare i jezera isušeni, Vojvodina je još uvek bogata ovim vodama. Najvece jezero je Palic kod Subotice (oko 5 kvadratnih kilometara). Otpadne vode su ovo jezero toliko bile zagadile da su ribe uginule, a kupanje u njemu predstavljalo je opasnost po zdravlje. Tada je sva voda ispuštena, a jezero ocišceno i sanirano. Ovaj ekološki poduhvat završen je 1977. godine. Palic je danas ponovo znacajan turisticko-rekreacioni i banjski centar. Ludoško jezero, Belo blato i Obedska bara su rezervati pticjeg sveta. Niz jezera nastao je kod Bele Crkve na mestima gde se kopao šljunak.
      Pošto je Vojvodina pokrivena lesom, najrasprostranjeniji tipovi zemljišta su cernozemni i livadske crnice, a u vlaznim predelima ritske crnice i slatine. Cernozemni, koji zahvataju 60% obradivog zemljišta, odlikuju se velikom plodnošcu, a na njima, kao i na livadskim crnicama, najvece površine koriste se za pšenicu, kukuruz, šecernu repu, suncokret, soju i drugo industrijsko, kao i krmno bilje.
     Na padinama Fruške gore i Vršackih planina nalaze se listopadne šume, u kojima preovladuju hrast, lipa, grab i drugo drvece. Na nizim planinskom stranama šume su pretezno iskrcene i tu su pašnjaci, vinogradi i vocnjaci. Na aluvijalnim zemljištima nalaze se vrbove i topolove šume, kao i livade. Na meliorisanim terenima gaje se biljke koje zahtevaju više vlage, kao što su šecerna repa, suncokret, kukuruz, povrce. Na slatinama, koje su najmanje plodne, prostiru se pašnjaci, a na nekim mestima stvoreni su ribnjaci.
     Plodno zemljište, obilje vode i umerena klima privlacili su odvajkada ljude u vojvodansku ravnicu. Mnogi narodi ostavili su ovde tragove, a njihovi medusobni sukobi, uzajamna prozimanja i uticaji davali su pecat pojedinim istorijskim razdobljima.