MAPE

     U Vojvodini su leta topla i zime hladne, a prolece i jesen traju kratko. Letnje temperature su u proseku izmedu 21 i 23 stepena celzijusa, a zime u proseku oko minus 2. Ekstremne temperature, medutim, mogu biti vrlo velike, razlike izmedu najviših i najnizih temperatura nekad su i 70 i više stepeni.
     U Vojvodini duvaju uglavnom cetiri vetra. Najsnazniji vetar su "košava" koja nastaje usled vazdušnih strujanja iz juznih delova Rusije prema Sredozemnom moru, dolazi dolinom Dunava i prolazi kroz Ðerdapsku klisuru. To je hladan i jak vetar koji moze da nanese velike štete, da isuši zemljište i da otkrije i nosi zivi pesak u pešcare u Banatu. "Severac" je hladan vetar koji zimi oštro briše ravnicom, "juzni" je topli vetar, dok je "zapadni" najcešci i donosi kišu ili sneg.
     Vojvodina ima relativno male kolicine padavina. Najviše ih je na Fruškoj gori (više od 750 mm u proseku) i na Vršackim planinama, zatim u zapadnoj Backoj (650 do 750 mm). Prosecno godišnje belezi se od 550 do 650 mm vodenog taloga. Najmanje kiše ima u severnoj Backoj i istocnom Banatu. U toku godine ima prosecno 18 dana kada pada sneg, ali se on odrzava na zemlji samo pri stalnom mrazu. Ima godina kada dosta snega napada. Leti je moguc grad koji nanosi velike štete poljoprivredi. Vojvodina ima umereno kontinentalnu klimu: njen istocni deo više se priblizava kontinentalnim, a zapadni morskim uticajima.
     Vojvodina je izrazito ravnicarski kraj nastao posle oticanja Panonskog mora (zahvata jugoistocni deo prostrane Panonske nizije), ali njen pejzaz nije monoton. Jednolicnost ravnice razbijaju reke, kanali, pešcare, lesne zaravni, razliciti usevi i druga vegetacija, gusto rasporedena ušorena naselja, a dve planine, cije visine jedva prelaze gornju granicu bregova, daju poseban izgled jugoistocnom Banatu (Vršacke planine) i severnom delu Srema (Fruška gora). Guduricki vrh (641 m) najviši je vrh na Vršackim planinama, a Crveni cot (539 m) na Fruškoj gori.
     Vojvodanska ravnica spušta se u vidu stepenastih površina do reka. Tokom milenijuma vetar je nanosio prašinu i tako je veliki deo Vojvodine prekriven debelim lesnim naslagama. Na mnogim mestima izdvajaju se u ravnicarskom pejzazu lesne zaravni, od kojih su vece Titelski breg i Telecka u Backoj i one oko Banatskog peska i Fruške gore.
     Peskom, koji i sada nose vetrovi, prekrivene su pešcare. Banatski pesak (Deliblatska pešcara) u juznom Banatu zahvata površinu od oko 300 kvadratnih kilometara, dok je Suboticka pešcara manja, a pruza se severno od Subotice i prema istoku do Tise. Lesne terase nize su od zaravni. One cine stepenicu koja opkoljava zaravni, a nastale su nanosima vetrova ili naplavinom reka. Aluvijalne ravni, poznatije kao ritovi, u kojima su reke usekle svoja široka i plitka korita, nize su desetak metara od lesnih terasa - njihova nadmorska visina je od 66 do 85 metara.