STRES U RATU - PRVA PSIHOLOSKA POMOC Svi znamo sta znaci prva pomoc u zdravstvu ili u svakodnevnom zivotu, kada se npr. neko povredi. To je pomoc koju ce unesrecenoj osobi pruziti profesionalna osoba (lekar, medicinska sestra), neka druga osoba koja nije zdravstveni radnik, ili ce povredjena osoba sama sebi pomoci. Psiholoska prva pomoc znaci isto to: pruzanje psiholoske pomoci osobi u nevolji, osobi pred neresenim problemom ili bolnim gubitkom. KONKRETNA POMOC SEBI I DRUGIMA - Vazno je najpre smanjiti intenzitet vlastitih osecanja straha, teskobe i tuge te ne dozvolti da prerastu u paniku ili depresiju. Potrebno je stoga samog sebe umirivati i govoriti sebi npr.: "I drugi su to preziveli, pa cu i ja" ili "ima ljudi kojima je teze nego meni". - Dobro je uveravati sebe i druge da ce i to proci, samo treba izdrzati. - Misliti pozitivno: ne na ono sto je izgubljeno ili propalo, vec na ono sto nam je ostalo. Ako je to i samo goli zivot, bas to je najvrednije, jer je neponovljivo. - Nastojati podeliti strah s nekim drugim, s kim cemo se moci uzajamno hrabriti i bodriti, a ne plasiti. Ne treba slusati ni siriti alarmantne vesti i glasine, vec se usmeravati na pozitivna dogadjanja kojih ima i sada. Na primer podrska koju nam sirom sveta vec sada upucuju. - Usmeriti se na svetle primere kojih ima svuda oko nas. Hiljade ljudi hrabro i trpeljivo podnosi svoju nesrecu, a mnogi od njih jos i pomazu svojim bliznjima. - U ovakvim situacijama treba nastojati ziveti dan po dan. Takvo je prezivljavanje lakse ako smo kroz to vreme korisni i sebi i drugima, pa je dobro usmeriti se na konkretne zadatke i poslove. - Treba se pripremiti za ono sto dolazi, ne samo prema preporukama civilne zastite, vec i psiholoski. Niko od nas ne bi smeo govoriti: "Ja to necu izdrzati" ili "Ja to ne mogu podneti", vec samog sebe uveravati da cemo izdrzati, kao sto u ovaj cas izdrzavaju i hiljade ljudi. Dobro je unapred misliti postoji li neko u vasoj blizini kome je teze nego vama, jer je sam ili bolestan. Treba se pripremiti i kome cemo pomoci, o kome cemo voditi racuna, sto mozemo uciniti da smanjimo strah ili ocaj ljudi oko nas. - I konacno, treba misliti kako uvek kad ne mozemo kontrolisati ono sto se oko nas dogadja ili sto nam cine (jer su za to odgovorni drugi ljudi ili okolnosti protiv kojih nista ne mozemo), postoji kontrola koja je u nasim rukama, a to je kontrola vlastitog dozivljavanja i ponasanja. PRONADJITE VLASTITI MIR Postoje mnogi dobri saveti, medjutim, svaki savet ne mozemo podjednako primeniti na sve ljude, jer ljudi su vrlo razliciti i razlicito reaguju. Postoje vrlo ranjive kategorije ljudi koje ova kriza izuzetno tesko pogadja - to su deca i stariji ljudi. Medjutim, i odrasle osobe, iako se lakse mogu prilagoditi ratnim uslovima, izlozene su delovanju RATNOG STRESA. Kod odraslih ljudi u ovakvim situacijama najcesce se javlja ZABRINUTOST I STRAH, BES, GLAVOBOLJE, PROBLEMI SPAVANJA, POTISTENOST, KRIZA NA POSLU. ZABRINUTOST Zabrinutost je neugodan osecaj koji moze ovladati celokupnim nasim zivotom. Jedan od nacina da se smanji zabrinutost jeste prisiliti sebe da podelimo nase brige s bliskim osobama, razgovarajuci s njima o onome sto nas muci. Iako svi zelimo da znamo sta se svakodnevno dogadja na ratistima, trebamo ograniciti vreme za slusanje i gledanje vesti o ratu. Mnogi od nas danas neprestano slusaju vesti i gledaju TV. Zavisnost o vestima moze poovecati zabrinutost, a da ne govorimo o tome da slusajuci vesti ne cujete dobro znak za uzbunu ili jos gore zvuk nadolazecih aviona. Zato provedite neko doba dana u opustanju - prosetajte se, slusajte muziku, pogledajte film. Bicete smireniji ako se opustite uz ugodne aktivnosti. Zapamtite da su porodica i prijatelji u ovim situacijama vazan izvor podrske. Odredite vreme za porodicne aktivnosti i neobavezne razgovore. BES Ljutnja i bes su normalne reakcije u ovim kriznim vremenima. Osecaji i misli kao sto su "Zasto se to dogadja meni i mojim bliznjima"; "To nije posteno"; "Treba kazniti one koji su sve to zapoceli" - tvrdnje su koje izrazavaju bes. Jedan od nacina suceljavanja s besom jeste prihvati ga kao zdravu rekaciju. Medjutim, pokusajte usmeriti svoj bes u nesto korisno: napravite nesto, saljite pakete prve pomoci ugrozenima, pisite odgovornim osobama, saljite e-mailove, izrazite svoje osecaje. GLAVOBOLJE I OSTALI TELESNI SIMPTOMI Glavoblolje nas upozoravaju da smo napeti i da moramo nesto preduzeti. Glavobolje su odraz nase zabrinutosti, besa i uopste stresa u kojem se nalazimo. Glavobolja je samo telesni odraz naseg psihickog stanja a uz nju se mogu javiti i drugi simptomi, kao na primer preterani apetit ili gubitak apetita, bolovi u zelucu, nesposobnost koncentracije i sl. PROBLEMI SPAVANJA Napetost moze poremetiti san. Ne gledajte televiziuju i krevetu, me citajte i ne jedite u krevetu, neka vam krevet bude najmirnije mesto na kraju dana. Idite u krevet tek kada stvarno odlucite da spavate. Ne radite teske poslove pre spavanja. POTISTENOST Brojni dnevni problemi u ratnim krizama mogu izazvati osecaj potistenosti i bespomocnosti. Mnogi ljudi gube nadu u buducnost i sve im se cini besmisleno. Ako se osecate potisteni pokusajte popraviti svoje raspolozenje na sledeci nacin. - Budite aktivni. Kljuc odrzavanja dobrog raspolozenja jeste ostati aktivan. Setite se poslova koje ste hteli napraviti ali nikad niste nasli vremena za njih. Odaberite poslove koji vam mogu pricinjavati zadovoljstvo no nemojte se preopteretiti poslom, jer to ce izazvati dodatni stres. Budite zadovoljni sobom kad zavrsite neki posao i podelite radost s drugima. - Nadjite saveznike. Nemojte ziveti izolovano, negujte odnose sa drugim ljudima u porodici i na poslu. Druzite se vise i provodite vise vremena u razgovoru s drugima. Telefonirajte cesce. Kada izadjete s prijateljima slobodno razgovarajte o onom sta osecate. - Pomozite drugima. Bolje cete se osecati ako pomognete nekome. Sad je pravo vreme da pomognete u dobrovoljnim organizacijama, Crevenom krstu, skoli... - Trazite pomoc. Ukoliko se osecate potpuno porazeni i savladani stresom zatrazite pomoc vasih rodjaka i prijatelja, saradnika na poslu, a i strucnih osoba - psihologa i psihijatara. KRIZE NA POSLU Kriza ima velikog uticaja na odnose medju ljudima na poslu, na proizvodnju i slicno. Rukovodece osobe mogu uticati na smirenje zaposlenih na sledeci nacin: - Utvrditi koji su radnici najdirektnije pogodjeni krizom - Jasno odredite zadatke kako bi se ljudi osecali sigurniji, da znaju sta u kriznoj sutuaciji treba da rade - Stvorite okolnosti u kojima svi zaposleni mogu slobodno izrazavati svoje misljenje o ratu - Organizujte zaposlenima dostupnost novih vesti za vreme rada