Pozdravljam citaoce vojvodina.com-a sa clankom koji sam pripremio o Nikoli Tesli, a Vi procenite njegovu vrednost. Dr Simo Jelaca, Windsor, Canada NIKOLA TESLA Genijalni pronalazac i najveci mislilac milenijuma Potsecanje na Teslu, najveceg medju velikanima milenijuma zapocecu recima slavnog danskog fizicara Nilsa Bora "Teslin genijalni pronalazak polifaznog sistema i njegova istrazivanja cudesnih visokofrekventnih elektricnih pojava bili su temelj na kome su se razvili sasvim novi uslovi za industriju i radio komunikacije i daleko su uticali na citavu nasu civilizaciju". Teslino ime i dela ponos su srpskoga naroda, a njegovo nasledstvo vlasnistvo je citave ljudske civilizacije koju je toliko unapredio. Rodjen je 10 Jula 1856 u Smiljanu, kraj Gospica, Lika (tadasnja Austro-Ugarska Imperija) kao drugi sin inventivne majke Djuke Mandic i srpskog svestenika oca Milutina Tesle. Nakon zavrsene gimnazije u Karlovcu studirao je u Grazu, Pragu i Budimpesti. U Sjedinjene Drzave imigrirao je 1884, i vec tada govorio Engleski, Francuski, Nemacki, Italijanski i Srpski. Prvi posao dobio je kod Thomasa Edisona, strucnjaka za direktne struje (DC). Ubrzo je uvideo da moze dato postrojenje uciniti mnogo efikasnijim ukoliko ga preuredi na naizmenicnu struju. Za to mu je Edison obecao $50.000, a kada je Tesla isto i ucinio i zatrazio placanje Edison mu je odgovorio da je to samo bila "Americka sala". Naucivsi tako grubu zivotnu lekciju Tesla je shvatio da mora graditi sopstvenu eksperimentalnu laboratoriju. U njoj je napravio i testirao svoj prvi motor naizmenicne struje (AC), prema viziji koju je stekao jos kao student u Budimpesti. Vec 1887 podneo je zahtev za nekoliko patenata iz oblasti polifaznih AC motora i prenosa energije, ukljucujuci generatore, transformatore, daljinski prenos i osvetljenje. Sesnaestog Maja 1888 odrzao je svoje prvo predavanje na American Institute of Elektrical Engineering, Columbia University, kojom prilikom je demonstrirao svoj prvi AC motor, cime je zapocela era nove elektro-tehnologije. Uskoro, poznati industrijalac George Westinghouse iz Pittsburga dolazi kod Tesle spreman da mu ponudi milion dolara za sve AC patente, ali isto dobija za svega $60,000 i 150 akcija u svojoj korporaciji. Tom prilikom Westinghouse je potpisao ugovor kojim ce Tesli da isplacuje $2.50 po svakoj konjsloj snazi (HP) motora koji firma proda. Prema istome, Tesla je trebao uskoro postati najbogatiji covek na svetu. Godine kasnije ce pokazati Teslinu izvanrednu lojalnost prema Westingouseu, kada je firma zapala u finansijske teskoce Tesla je jednostavno pocepao dati ugovor. Sa Westingouseom je Tesla doziveo svoj veliki uspeh. Osvetlili su Svetsku izlozbu u Cikagu 1893. Tom prilikom Tesla je prvi put demonstrirao neonsko osvetlenje, napravivsi od svetlecih cevi imena postovanih naucnika Faraday, Maxwell, Henry i srpskog pesnika Zmaja. Takodje je prikazao "Kolumbovo jaje" koje se obrtalo na principu obrtnih magnetnih polja. Na pozornici je pred mnogobrojnim posetiocima propustio struju od dva miliona volti kroz svoje telo, stvorivsi oreol oko sebe, cime je izazvao cudjenje, postovanje i strah. Zelja mu je bila da proizvede struju visoke frekvencije, reda velicina pet stotina triliona herca, i svetlosnog intenziteta ravnog suncu. Uspeo je da upali neonsku lampu, drzeci je u jednoj ruci, sa strujom izuzetno visoke frekvencije, dokazavsi mogucnost bezzicnog prenosa energije. Svoje patentne zahteve broj 645,576 i 649,621 za radio podneo je 2 Sep. 1897 i priznanje istih dobio 1900 godine. Danas je poznato da se Italijanski naucnik M.G. Marconi smatra tvorcem radia, za cega je cak dobio i Nobelovu Nagradu 1911. Tesla se na isto zalio 1915 godine i Americki Vrhovni sud doneo je odluku br. 6369 prema kojoj se Marconijev patent br. 763,772 od 28 Jula 1904, ponistava u korist Teslinih patenata od 15 Maja 1900. Nazalost, odluka suda doneta je kasno, Juna 1943, pet meseci nakon Tesline smrti. Kao dete Tesla je posmatrao teske oblake iznad Velebita i silovite munje koje su izazivale ogromne kise. Vec tada je razmisljao da ce on proizvesti struje ravne munjama, koje ce izazivati kise neophodne za navodnjavanje pustinja. Time bi se menjala klima zemlje na citavoj planeti. Teslini licni prijatelji bili su naucnici i umetnici. Medju njima dobro poznat bio je Mark Twain, cest posetilac Teslinih laboratorija i ucesnik u nekim eksperimentima. Pored Twaina su i: Robert i Katharine Johnson, R. Kipling, Anton Dvorak, Helen Hunt Jackson i Mihajlo Pupin. U ranim 1890-im godinama Tesla je bio jedan od najpoznatijih i najpostovanijih ljudi sveta. Njegov polifazni AC sistem i prenos energije na daljine prihvaceni su u projektu energetskog postrojenja na Niagarinim Vodopadima. Westinghouse i Tesla, kao consulting inzenjer, montirali su dinamo masine od po 5000 HP, najvece ikada izgradjene, i elektro-prenosni trofazni sistem duzine 22 milje do Buffala. Tesla je vec tada rekao najbogatijim finansijerima Amerike da ce struju preneti komercijalno isplativo do New Yorka (720km) i Chicaga (800km). Sesnaestog Novembra 1896 osvetljen je Buffalo, a dogadjaj je pozdravljen sa plotunom iz 21 topovska orudja. Tokom narednih pet godina broj generatora na Niagari povecan je na 10, prema Teslinom projektu, a struja je stigla do New Yorka i Chicaga. Broadway je zablistao, vozovi su pokretani naizmenicnom strujom, cak je i Edisonovo postrojenje preuredjeno na istu. Teslini snovi iz detinjstva o zaustavljanju Niagare ostvarili su se. Westinghouse je dobio nebrojene porudzbine. Svet je tada smatrao da je Tesla najbogatiji covek na svetu, a bas tih godina, u noci 13-og Marta 1895 izbio je pozar u njegovoj laboratoriji na 33-35 South Fifth Avenue i ista je izgorela do temelja sa svim uredjajima. Tesla je bio bez centa. Sir William Crookes, engleski naucnik koji je proucavao fenomen telepatije, imao je velikog uticaja na Teslu, na polju prenosa visoko-frekventnih mozdanih talasa na neogranicene daljine. Desilo se jedne noci da je Tesla usnio svoju majku koja mu je dosla na andjeoskim oblacima, a slucaj je bio da je ona bas te noci umrla. Nemacki naucnik W. K. Roentgen objavio je otkrice x-zraka 28 Dec. 1895, mada je Tesla jos 1892 na jednom od predavanja objavio svoje otkrice specijalnih zraka, gama-radijacije, i snimke kostiju svoje sake i noznog zgloba. No Teslini materijali su izgoreli u pozaru, a on isto nikada nije patentirao. Cestitao je Roentgenu. Eksperimentisuci sa visoko-frekventnim strujama Tesla je postizao veoma
precizno merenje vremena, tacnosti od jednog milionitog delu sekunde u
trajanju od hiljadu godina. Vrativsi se u New York 1900 Tesla je zatekao grad u punom svetlu primene njegovih AC motora. Tada je najavio izvanrednu buducnost covecanstvu primenom radio prenosa, sunceve energije, masina koje ce moci da misle, menjanjem klime i eliminisanjem ratova. Tada je J.P. Morgan investirao je $150,000 u Teslin centar za prenos radiotalasa na Long Islandu, mada je projekat racunat na preko milion dolara. Tesla je obecao da ce svet sa perfekcijom bezzicnog prenosa energije steci mogucnost direktne komunikacije u reci i slici bez obzira na razdaljine. Wardenclyffe Tower bio je blizu zavrsetka 1902, izuzev grandiozne kugle i elektrode na vrhu, kada je Tesla opet ostao bez centa. Tesla ga je smatrao grandioznim naucnim podvigom, koji je samo bio izuzetno skup. Pisac Tesline biografije J.J. O'Neill kasnije je objasnio da je supljina na kugli projektovana za ultravioletne zrake upravljane ka jonizujucim slojevima stratosfere radi bezzicnog prenosa energije. Na svoj pedeseti rodjendan 1906 Tesla je objavio revolucionarno otkrice
turbine bez lopatica. Uredjajem teskim svega 5 kg ostvario je snagu od 110 HP
i 35,000 RPM. Turbina je, pored ostalih prednosti, bila reverzibilna i uz
male modifikacije lako se pretvarala u pumpu sposobnu da radi cak i u mulju
ili kao kompresor efikasnosti do 95%. Teslin pronalazak turbina bez lopatica,
patenti br. 1,061,142 i 1,061,206 (1913) opisani su kao izvanredno primenjivi
za pogon automobila, bez transmisije, cilindra i bregaste osovine, postizu
maksimalni broj obrtaja gotovo trenutno, i iznad svega ne izbacuju otrovne
gasove. Tesla je iste specijalno dizajnirao i poslao tadasnjem automobilskom
magnatu Henry Fordu. Teslin inzenjer John C. Whitesell potvrdio je da u
Teslino vreme nije bilo odgovarajucih materijala za proizvodnju turbina datih
karakteristika. Sa 1915 godinom nekoliko Teslinih bliskih prijatelja otislo je sa zivotne scene. Ostali su mu najverniji golubovi iz Bryant Parka, iza New York Public Library, gde je svakodnevno setao. Postoji prica da ga je jedan beli golub uvek nalazio nezavisno u kom hotelu i na kom spratu je stanovao. Sesnaestog novembra 1915 New York Times je nezvanicno objavio vest da Nikola
Tesla deli Nobelovu Nagradu za fiziku sa Thomasom Edisonom, sto Teslu nije
bas obradovalo zbog Edisona, a ispostavilo se da su te godine nagradu
podelili otac i sin, Englezi, W.H. Bragg i W.L. Brag. Pronela se vest da je
Tesla nagradu odbio, mada za isto ne postoje dokazi.
Ponovilo se, 1937 godine, Tesla je nominovan za Nobelovu Nagradu, kada je
ista dodeljena C.J. Davissonu American Institute of Electrical Engineering naimenovao je Teslu kao dobitnika Edisonove zlatne Medalje, sto je Tesla najpre odbio sa obrazlozenjem da ce ista pocastovati vise Edisona nego njega. Kasnije, na bezgranicno insistiranje B.A. Behrend-a, inace Teslinog postovaoca, on je ipak pristao i medalja mu je urucena prvoga Maja 1917. Pocetkom Prvog svetskog rata Tesla je najavio pronalazak raketa navodjenih daljinskim upravljanjem, tokom 1917 godine, najavljuje svoj pronalazak, koji ce kasnije biti poznat kao radar. Trebalo je medjutim da protekne dvadesetak godina do njegovog usavrsenja (1934). Za rakete se istinski nadao da ce iste dovesti do trajnog mira. Kako su Japanci pokazali najveci interes za iste, a nameravali su da napadnu Rusiju Tesla je odbio da im proda svoj izum. Nakon potpisa Versajskog mirovnog ugovora Tesla je predvideo vodjenje buducih ratova, bez ucesca armija kao zive sile. U 1923 godini pojavile su se spekulacije o Teslinom "Tajnom Oku" pomocu koga se mogao videti ceo svet. On istinski nije izumeo ni televiziju niti satelit, ali je oboje predvideo opisom "Vizuelne telegrafije" 1899. Jos kao dete Tesla je zamislio izgradnju obruca oko ekvatora koji bi rotirao u sinhronizaciji sa zemljom, sto asocira na danasnje satelite. Tokom ranih 1920-tih godina podneo je zahtev za nekoliko patenata, medju
kojima interesantna otvorena vakumska cev, za postizanje najveceg vakuma
ikada ostvarenog, reda velicina bilionitog dela mikrona. Opisao je isti kao
izvanredno jednostavan uredjaj za prenos neogranicenih iznosa energije i
predvideo njegovu univerzalnu primenu kada bude usavrsen. Ovaj sistem kasnije
ce postati poznat kao "Diferencijalna pumpa" primenljiva kod tzv. "Teslinih
smrtonosnih zraka". Priblizavao se Drugi svetski rat. Tesla je ostao potpuno bez novca. Za isplatru svojih sekretarica ponudio je da prepolove zlatnu Edisonovu medalju, sto su one odbile, ostavsi mu verne do kraja. U to vreme preselio se u svoje poslednje staniste u hotel New Yorker, u sobu 3327, gde je stalno imao prisutne svoje golubove. Zeleci da spreci Drugi svetski rat po svaku cenu u New York Timesu je najavio "Smrtonosne zrake", neogranicene moci, opisavsi ih kao nevidljivi i potpuno neprobojni "Kineski zid" oko zemlje. Nakon sto mu je finansiranje uskratio J.P. Morgan, odmah se obratio Britanskom Premieru Neville Chamberlain, nudeci potpunu zastitu Britanije sa mora i iz vazduha, a za izvrsenje istoga trajanje od svega tri meseca, i za isto trazio $3 miliona. Chamberlain je isto odbio, pozvavsi se na upravo potpisani ugovor o ne napadanju sa Hitlerom. Konacno ponudio je prodaju istoga Ligi Nacija u Zenevi, sto je donekle zabrinulo Amerikance. Upravo tih dana Tesla je doziveo upad u njegovu sobu, kojom prilikom su mu nestali naki vazni papiri i Edisonova medalja. Tesla je obrazlozio svoj pronalazak kao "Zrake mira". Tehnicki opis pronalaska ponudio je zemljama saveznicima: Sjedinjenim Drzavama, Kanadi, Engleskoj, Francuskoj, Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji, 1937. Danas se ovaj pronalazak identifikuje kao "Charged particle beam weapon" ili "Stars War". Sovjetski Savez je pokazao najvecu zainteresovanost za Teslin izum i 1939 godine izvrsio prve eksperimente, za cega je Tesli isplatio $25,000. Ubrzo posle toga Teslu je prilikom prelaska ulice oborio taxi. Kakve li "slucajnosti"? Tesla je takodje predlozio sistem telegeodinamickih vibracija za otkrivanje mineralnih naslaga u zemlji, sto se danas radi pomocu "Istrazivackih" satelita. Neposredno pre smrti, predvideo je i interplanetarne komunikacije. 1939 godine Nacisti su napali Poljsku i sa radio dirigovanim projektilima V-2 bombardovali London. Tesla je jos jednom pozeleo zastititi Jugoslaviju, predlazuci im postavljanje 9 stanica "Nevidljivih zraka" od po 200 kW, ali sve je propalo silovitim napadom na Beograd, kojom prilikom je stradalo 25,000 neduznih civila. Teslin necak Sava Kosanovic sa Teslom je pripremio izvestaj za Jugoslaviju i Sovjetsku Akademiju Nauka. U toku 1942 godine Tesla se sreo sa kraljem Petrom Karadjordjevicem, prilikom kraljeve posete Predsedniku Rooseveltu, kojom prilikom mu je izrazio svoj ponos sto je Srbin i Jugosloven i zamolio kralja da sacuva Jugoslaviju. Tokom Decembra 1942, kada je vec lezao na samrtnickoj postelji, u Teslinu sobu upali su Ralph Bergstresser, iz OSS (prethodnica CIA) i Bloyce Fitzerald, strucnjak za balistiku iz Massachusetts Institute of Technology i odneli sve papire koje su zatekli. Zakazali su sastanak sa Rooseveltovim naucnim savetnikom za 8 Januar 1943, ali je vec dan pre istoga Tesla umro. Jugoslovenski pisac Louis Adamic napisao je pismo 29 Decembra gospodji Eleonori Roosevelt, opisavsi Teslino zdravstveno stanje, ne trazeci pomoc, vec samo da Predsednik napise Tesli pismo za Novu Godinu i kaze da ga America nije zaboravila. Vece uoci Nove godine je dosla i prosla a predsednikovo pismo nije stiglo. Sedmoga Januara 1943, na Srpski Bozic, sneg je lagano padao nad New York City-em. Na prozoru tridesettrecega sprata stajao je beli golub i posmatrao svog nepokretnog prijatelja koji mu nije imao nista ostaviti. Teslina dusa otisla je visoko u nebesa do kojih je on vec davno dosegao sa svojim eksperimentima. Umro je najveci medju svim velikanima nasega milenijuma. Njegovo nasledstvo koristi i koristice tokom narednih stoleca citav tehnoloski svet ljudske civilizacije. Mi Srbi, imamo duznost da pamtimo Teslu, da ucimo svoje sledbenike o njegovom doprinosu ljudskoj civilizaciji i da se pomolimo za mir njegove duse na nas Srpski Bozic. Pepeo Teslinih posmrtnih ostatak prenet je i cuva se u zlatnoj urni u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Dr Simo Jelaca, Windsor, Canada |