Nastavljamo saradnju sa našim vernim posetiocima i objavljujemo priloge gospodina mr. Stevana Konstantinovića :

BEOGRAD - IZDRZAVANI GRAD

Bez programa za osposobljavanje Beograda za ekonomski autonoman zivot, tesko da je moguce ocekivati autonomiju bilo kog dela Srbije, a pogotovo ne Vojvodine koju Beogradjani neizmerno vole

Ruzno je reci da je neko parazit a kamoli da je to jedan veliki, pa jos i prestoni grad, sa tako lepim imenom, sa lepim i vrlo povoljnim geografskim polozajem. No, nekada bas jaka rec pomogne da se stvari bolje razumeju, odnosno, da se sagleda ono sto je sistematski zamagljivano i pravdano, nekim "visim" interesima.

Prestonicki mediji gotovo redovno prilikom predstavljanja svog "megalopolisa" istaknu cinjenicu da Beograd posle ovoga rata broji preko 2 miliona ljudi. Toj cinjenici dodajmo da jednako toliko stanovnistva ima i Vojvodina u kojoj se ljudi bavi zemljoradnjom, da svako opstinsko naselje ima svoju industrijsku proizvodnju i da ukupno gledano Vojvodina proizvodi i u ovim uslovima znacajne viskove proizvoda, koji premasuju njene potrebe.Za Beograd se to ne bi moglo reci. Nije se to moglo reci ni pre rata, jer je i onda to bio izdrzavani grad u kome je znacajan deo stanovnistva cinio budzetski sektor kao i sektor usluznih delatnosti.O tome dovoljno ilustrativno govori poslovni telefonski imenik u kome veci deo zauzimaju firme iz oblasti usluga a znatno manji proizvodne delatnosti, od kojih vise nije sigurno koliko sada radi, odnosno, koliko od njih radi punim kapacitetom. Usluznom sektoru treba dodati mnogobrojna ministarstva, sto republicka, sto savezna,pa razlicite fondove, mnogobrojne kulturne, naucne, obrazovne, vojne, policijske, zdravstve, opstinske i ostale institucije, da bi bilo potpuno jasno da sa svom proizvodnjom Beograd ne moze da finsira samog sebe.

Zato je Beograd, vremenom izgradio politicku logiku po kojoj se njegova direktna vlast mora prostirati mnogo dalje od gradskih oboda ili ce u protivnom propasti.Kako nista ne nastaje bez razloga, ni centralizam, nije nastao bez ni iz cega.Jer da ne idemo daleko od Beograda, zasto bi Lazarevac, kao jedina opstina iz centralne Srbije, koja je bila medju 10 najrazvijenijih u SFRJ, dolaskom Milosevica na vlast, bila pripojena gradskoj zajednici Beograda, u kojoj se uzgred budi receno nalaze Zemun sa svojim zaledjem (citaj PKB i metalski kompleks), i deo Banata, koji ni istorijski ni kulturno ne pripadaju Beogradu. Ali, avaj.

Sa tolikim brojem stanovnika i sa toliko malo privrednih kapaciteta, koliko ih Beograd ima, a sa toliko mnogo sive birokratije, koja zeli sto vise novca i sto vise stanovnistva o kome ce bas ta birokratija voditi brigu da bi joj bila poslusna, Beograd mora negovati centralisticku politicku misao i praksu. To prakticno znaci da se vlastodrscima u Beogradu nikako ne mogu svidjati ideje da Vojvodina treba da ima punu, istinsku autonomiju, jer znaju da bi se to odrazilo na njihove prihode.Isti slucaj je i sa Sumadijom, juznom Srbijom,Sandzakom, pa ako hocete i sa Kosovom, jer sada se pokazuje da i nekada nerazvijena Crna Gora, za koju su beogradske efendije govorile da ima samo dve benzinske pumpe i da ce moliti Srbiju da joj pomogne da prezivi(zahvaljujuci vojvodjanskoj poljoprivredi), jasno je pokazala da i pored teskoca, moze preziveti bez tutorstva Beograda.

Da stvar ne bi bila lako prepoznatljiva, i iz redova trenutno aktuelne vlasti ali i iz jednog dela opozicije i danas se cuju bojni poklici o ocuvanju nacionalnog jedinstva sto je samo drugo, lepse ime za centralizam i pljacku naroda koji ne zivi i nema nameru da zivi u Beogradu.Opravdani zahtevi za vecim stepenom lokalne samouprave, za autonomijom ili federalizacijom Srbije, od strane beogradskih centralistickih stranaka kvalifikuju se kao zahtevi za razbijanje Srbije. Srbija to smo mi - pa ako treba i kao beogradski pasaluk, jer i tamo ima kome da se razreze porez,od koga Beograd moze da zivi, geslo je generacija beograskih politicara od Ilije Garasanina pa do Milosevica, Draskovica, Kostunice, Seselja i njima slicnih.

Najvece iznenadjenje su malobrojni beogradksi politicari koji nemaju nista protiv decentralizacije Srbije u kojoj bi i Beograd bio jedna od administrativno-politickih jedinica.Da li oni ne znaju sta bi to u prakticnom smislu znacio za narastajuceg parazita ili, naprotiv, znaju pa iskreno zele da sprece njegove narasle apetite.Ako je po sredi ovo drugo, onda nedostaje jedna kocikica u tom mozajiku a to je plan za ekonomski razvoj Beograda koji bi mogao da vodi brigu o samom sebi. Bez ekonomskog osposobljavanja Beograda za autonomni ekonomski zivot, tesko da moze biti reci o ostvarivanju autonomije bilo kog dela Srbije a posebno ne Vojvodine, koju Beogradjani neizmerno vole. Kako i ne bi.

mr Stevan Konstanitnovic