Nastavljamo saradnju sa našim vernim posetiocima i objavljujemo priloge gospodina mr. Stevana Konstantinovića :

NEVLADINE ORGANIZACIJE KAO RUZNO PACE DOMACE DEMOKRATIJE

Dok se opozicione stranke femkaju kad je rec o saradnji sa NVO dotle su vladajuce partije sve vise prisutne u trecem sektoru preko svojih patriotskih i plemenskih saveza,drustava prijateljstva sa apriori prijateljskim narodima, fondacijama i humanitarnim organizacijama

Neposredno posle izborne pobede hrvatskih opozicionih stranika, Vojvodjanski klub u Novom Sadu organizovao je gostovanje predstavnika nevladinog sektora iz Osijeka. Tom prilikom gotovo neverovatno je zazvucala cinjenica da je u Hrvatskoj pre raspisivanja izbora postojalo oko 20 hiljada nevladinih organizacija, a da je samo godinu pred izbore formirano oko 8 hiljada novih. U nefomalnom razgovoru racunica je bila krajnje jednostavna: ako svaka od 20 hiljada organizacija broji samo 10 clanova - to je 200 hiljada potencijalnih biraca koji nece glasatai za tadasnju HDZ vlast. Organizovani u cetiri mrezne grupe, kao glavni cilj odredili su pozivanje potecijalnih apstinenata da izadju na izbore; postojao je vrlo efektan program za mlade; zenama je objasnjavano di nisu samo masine za radjanje vonika i privezak uz varjacu:ekolozi su imali svoj program; crkve i verske zajednice su realizovale svoj program a sindikati svoj. Poraz HDZ-a nije bio neocekivan. Naravno, ni pripreme nisu trajale mesec dana pre pocetka kampanje, vec znatno duze..

Kad je rec o nasim predstojecim izborima, stice se utisak, da politicke stranke, pa cak i one koje imaju realtivno malog uticaja na politicki zivot, ne zele da prihvate pomoc nevladinih organizacija.Cak ni u vreme preizborne kampanje a kamoli u medjuizbornom periodu.No, izgleda da nase demokratske snage, nemaju dovoljno politicke mudrosti, a cini se ni kulture, da shvate da se kampanja ne vodi samo u preizbornom periodu, a takodje i da mnogo gradjana ne zele da postanu stranacki vojnici u sluzbi autoritarnih lidera stranaka, ali zato zele da se bore za promenu ukupnog politickog ambijenta u kome ce i takvi, sada opozicioni lideri kada dobiju vlast, postati smenjivi.

Da u takvom stavu nema nista lose pokazuje razvijena praksa u zapadnim zemljama u kojima nevladine organizacije imaju ulogu drustveno-korektivnog faktora u periodu od izbora do izbora. No, Zapad nam je prilicno daleko, a mnogo blize nam je domaci politicki ambijent. Ako hocete i domace vladajuce stranke koje su brze shavatile ono sto bi se ocekivalo od opozicije, pa nekoliko godinina unazad zele da budu prisutne i u nevladinom sektoru.

Vladajuce stranke, SPS, JUL i SRS, na pojavu nevladinog sektora prvo su regovale suzdrzano, onda su shvatile da im postojanje treceg fronta ne odgovara, pa su proterale Soros-fond kao glavnu finansijsku podsku NVO, da bi u poslednje vreme postalo uocljivo da vladajuca kolaicija uopste nije gadljiva na NVO i da sama podstice osnivanje nekih organizacija kao i da podrzava finasijski neke od postojecih. Prvobitna zamisao da masovnost partijskog clanstva, koja bi trebala da dostigne od 10 do 20 odsto dopunjena clanovima porodica , dostize oko 30 odsto birackog tela, obezbedjuje izdornu pobedu u bilo kakvim izbornim uslovima, sada se sistematski dopunjava obezbedjivanjem podrske njihovoj polici od strane nevladih organizacija koje deluju u skladu sa politikom vladajucih stranaka.Formalno gledano Patriotski savez Jugoslavije, je nevladina organizacija, cije prezentacije stavova izgledaju prihvatljivije za sire mase nego kada to cije vladajuce politicke strane.Jos delikatniju podrsku vladajucoj politici pruzaju udruzenja kojima je cilj jacanje kulutrnih veza izmedju srpskog i ostalih naroda, posebno onih koji se smatraju apriori prijateljskim.Njima treba pridodati udruzenja kojima je cilj negovanje istorijskih dogadjaja koje je klasicni jednopartijski sistem iz ideoloskih razloga zanemarivao.Nije zanemarljiva podrska koju vladajuce stranke cine prema nevladinim organizacijama nacionalnih manjina, koje iako nisu biracki sklone aktuelnim vlastima, ne odbijaju podsku vlasti kada su po sredi njihovi nacionalni interesi. Kao posebno ilustrativan primer u ovoj oblasti su Romi, koji su bili politicki a time i nacionalno nevidljivi u vreme jednopartijskog sistema, da bi sada, na prvom mestu vlast, a tek sporadicno Fond za otvoreno drustvo, izasao u susret njihovim mnogobrojnim potrebama. Dok je svega jednom, svega jedan opozicioni lider bio na sahrani romskog decaka koga su ubili skinhedsi, dotle su u kulturno-umetnickim drustvima Roma bar jednom mesecno prisutni lokalni lideri SPS, SRS ili JUL-a.Naravno, ni ostali KUD-ovi ukoliko zele da normalno funkcionisu ne smeju da zanemare cinjenicu da je pozeljno u upravnom odboru imati nekog espeesovca na dobro isturenom polozaju. O sporskim drustvima nije potrebno trositi reci.A kakvu ulogu treba da odigraju plemenska udruzenja u Crnoj Gori, koja su formalno gledano takodje nevladine organizacije, odnosno, udruzenja gradjana, nije tesko naslutiti.

Ovoj paleti, koja je u praksi jos sira, treba pridodati i od strane drzave kontrolisani sindikat, mnoga strukovna udruzenja,organizacije zena(javna je tajna da je Kolo srpskih setara organizacija koja je u tesnoj vezi sa radikalima),jedan broj humanitarnih organizacija, a kao ciljna grupa vladajuce koalicije sve cesce je i dijaspora.One koji ce ih podrzavati, predstavnici vlasti nasli su i u najvecoj crkvenoj organizaciji.

Zamerati vladajucim strankama za ovakav vid delovanja nije moguce. Naprotiv, moze im se odati priznanje da su brze od opozicije shvatili ulogu nevladinog sektora kad je o politickom zivotu rec.Time je polozaj onoh koji zele promene posto jos tezi.

Logika da se aktivno deluje samo pred izbore i da se prilikom propagandne kampanje moze promeniti misljenje onih koji su na prethodnim izborima glasali sa postojecu vlast a da vlastiti biraci ne menjaju mislenje i da ostaju verni opozicionim strankama, pokazala se kao pogresna ali na zalost to od nadobudnih opozicionih lidera nema ko da primeti.U prilog tome vrlo ilustrativno govori nedavno izneseni predlog da se stvori mreza nevladinih medija u Vojvodini, radi boljeg informisanja gradjana Vojvodine, Inicijativa je potekla od vojvodjanskih politickih stranaka koje su naravno za cinjenicu da postoje nezavisni mediji znali i ranije a zasto su se bas sad toga setili, to znaju samo oni.

Logicno je zapitati se zasto medju seljacima ima visok postotak glasaca SPS-a ili SRS-a, odnosno, ako politicki stavovi opozicionih stranaka zbog mnostva razloga tesko dopiru do seoskog stanovnistva, zasto opozicione stranke nista ozbiljnije ne rade , kadrovski, materijalno, informativno i svakojako drugacije na jacanju seljackog sindikata?! U Tudjmanovoj Hrvatskoj seljacki sindikati pravili su ozbiljne probleme vlastima zbog lose agrarne ali i ukupne politike koju je vodio bivsi hrvatski rezim.

Mozda je i sada, pred ove izbore rano nadati se spektakularnom izmenom politickog ambijenta. Ako do nje i dodje, tesko je biti optimista u pogledu ponasanja politickih aktera. No, ako ne budu imali konkurenciju i kontrolu od strane organizovanih gradjana ni njima se nece moci zameriti zasto su autoritarci.

mr Stevan Konstantinovic