Pozdravljam citaoce vojvodina.com-a sa clankom koji sam pripremio o kalendaru, a Vi procenite njegovu vrednost.

  Dr Simo Jelaca, Windsor, Canada

  Usaglasavanje Srba sa vecnim istinama prirode, nije pogubno vec zivotno potrebno, a nije ni antireligiozno.

  Jos je starim Egipcanima bilo poznato da se Sirjius, najsjajnija i najveca zvezda, pojavljuje na nebu pa nestaje. Tako je bilo od postanka i bice do prestanka postojanja nase planete zemlje. Sa pojavom Sirijusa reka Nil je plavila, a sa njenim nestankom Nil je ostavljao plodni mulj i time Egipcanima donosio plodne zetve. Brojanjem dana od jedne pojave Sirijusa do druge utvrdili su da traje 365 dana i taj period proglasili godinom, pa godine racunali da traju 365 dana. Tokom perioda od 1460 godina uocili su da su zakasnili za suncanom godinom punu godinu ili 365 dana. Taj period nazvan je Sotisov period. Egipcani su zatim poceli da broje dane od jednog do narednog pojavljivanja Sirijusa i izbrojali prve godine 365 dana. Prilikom drugog brojanja izbrojali su opet 365 dana, kao i trece godine. E tokom brojanja cetvrte godine izbrojali su 366 dana. Time su vremenski period izmedju dva sjaja Sirijusa proglasili godinom i znali da traje 365 dana.

  Tek 238-e godine B.C. Egipcani su se usudili da reformisu svoj kalendar uvodjenjem svake cetvrte godine za prestupnu, u trajanju od 366 dana. Taj prestupni dan proglasili su svecem dobrotvornih bogova. Uvopdjenje kalendara sa prestupnom godinom 7-og Marta 238-e godine B.C. u nauci je nazvan "Kanopski edikt", po mestu Kanopu pored Aleksandrije, gde je izradjen

  Najnovijim merenjima utvrdjeno je da godina traje nesto manje, odnosno 365.242 dana, ili tacno 365 dana 5 sati, 48 minuta i 48 sekundi.

  Egipcani su takodje primetili da se izmedju dva uzastopna sjaja Sirijusa pojavljuje mesec 13 puta sa 12 vremenskih segmenata, meseceve mene (mlad mesec, prva cetvrtina, druga cetvrtina, pun mesec, svaka u trajanju od po 7 dana). Tako je u skladu sa mesecevim menama odredjen broj dana u nedelji (7), broj nedelja u mesecu (4) i broj meseci u godini (12).

  Vavilonci su poznavali pet planeta suncevog sistema (Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn) i zajedno sa Suncem i Mesecom smatrali su ih bozanstvima, pa su zato svakom nebeskom telu posvetili po jedan dan u sedmici. Nedelja je posvecena Suncu (Sonntag, nem.); Ponedeljak posvecen Mesecu (Lundi, fr.); Utorak posvecen Marsu (Mardi, fr.); Sreda posvecena Merkuru (Mercredi, fr.); Cetvrtak posvecen Jupiteru (Jeudi, fr.), Petak posvecen Veneri (Vendredi, fr.) i Subota posvecena Saturnu (Saturday, eng.).

  Dalja vremenska podela dana na sate, minute i sekunde nije vezana ni za kakva kretanja u kosmosu.

  Godine 46-a B.C. u poseti Juliusu Cezaru u Rimu boravila je Egipatska kraljica Kleopatra "Afrodita Nila", "Ozivotvorena Venera", "Nova lepa Jelena" i kako su je sve zvali zbog njene izuzetne lepote. U pratnji Kleopatre bilo je naucnika, medju kojima i astronom Sosigen. Julie Cezar je od Kraljice Kleopatre zatrazio da egipatski naucnici izrade kalendar koji ce vaziti i za njegovo carstvo. Sosigen je izradio kalendar po uzoru na egipatski, prema kome godina traje 365.25 dana i deli se na 12 meseci. U cast Julia Cezara nazvan je Julijanski, a sedmi mesec u godini nazvan je po njemu Juli. Nesto kasnije i osmi mesec je dobio ime po Avgustu, Cezarovom nasledniku, za ciji period vladavine se smatra da je bio najsjajniji u rimskoj istoriji. Da bi uskladio novi kalendar sa onim iz 238-e godine B.C. i kretanjem zemlje oko sunca Sosigen je odredio da nova godina pocinje 1 Januara, (dan kada je zemlja najbliza suncu u svojoj putanji), umesto do tada vazeceg 25 Marta. Po logici isti kalendar mogao bi se ravnopravno zvati i Kleopatrinim. Nas narod uobicajava da ga zove i pravoslavnim, mada se Pravoslavlje kao, religija u to doba jos ne pojavljuje, prema tome dati naziv je neosnovan. Prvim preciznijim merenjima utvrdjeno je da vreme obilaska zemlje oko sunca traje 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi. Prema tome suncana godina kraca je od julijanske godine za 11 minuta i 14 sekundi. Zbog toga je za narednih 128 godina suncana godina pobegla julijanskoj za jedan dan. Isto se nastavilo, pa je u 16-om veku ta razlika vec dostigla 10 dana. To je bio povod da Alojzije Julius predlozi reformu Julijanskog kalendara. Predlog je prihvacen pa je Rimski Papa Gregor XIII naredio da isti stupi na snagu 1582 godine. Deset dana zaostajanja julijanske za gregorijanskom godinom, za period od 46 godine B.C. do 1582 godine A.C. izvrseno je na taj nacin sto je iza cetvrtka 4 Oktobra 1582 petak bio 15 Oktobar iste godine. Za tih 10 dana, koji su prakticno izgubljeni, otuda ne postoje nikakva istorijska dogadjanja. Ovaj kalendar nazvan je Gregorijanski kalendar i na snazi je u celom svetu. Po Gregorijanskom kalendaru za svakih 128 godina nastupa kasnjenje kalendarske godine za stvarnom suncanom godinom za jedan dan, zbog one vremenske razlike od 11 minuta i 14 sekundi godisnje, sto se kompenzuje time da godine na kraju vekova cije prve dve cifre nisu deljive sa 4 bez ostatka nisu prestupne (na primer 1700, 1800, 1900, 2100 itd), a prestupne su vekovne (Sekularne godine, godine koje se zavrsavaju sa dve nule) godine cije su prve dve cifre deljive sa 4 bez ostatka (na primer 1600, 2000, 2400 itd). Gregorijanski kalendar, prema tome, u 400 godina ima 3 prestupne godine manje od Julijanskog, pa je tacaniji i ima vaznost za narednih 3300 godina.

  Zaostajanje Julijanskog kalendara za Gregorijanskim u narednim vekovima stvorilo je vremensku razliku od 13 dana, sto je dovelo do razmimoilazenja hriscanskih kalendara, u prvom redu kod izracunavanja tzv. "pokretnih praznika" (Uskrsa i dr.). Odlukom Prvog Vaseljenskog sabora u Nikeji 325 godine ustanovljeno je da Uskrs, kao pokretni praznik, spada u prvu Nedelju posle punog meseca nakon Proletnje ravnodnevnice, a da pri tom ne sme da se poklopi sa judejskom Pashom. Prema tome najraniji moguci datum Uskrsa je 22 Mart, a najkasniji 25 April.

  U vreme reforme kalendara po papi Gregoriju vecina pravoslavnih zemalja bilo je pod Turcima, zbog cega nisu bile u mogucnosti da prihvate datu reformu. Time je doslo do ozbiljnih podela medju hriscanskim svetom. Ipak pravoslavni svet je vecinom prihvatio Gregorijanski kalendar posle Prvog svetskog rata, Jugoslavija 1919, Grcka 1923, a zatim Bugarska i Rumunija. Grcka je prva izjednacila crkveni i drzavni kalendar, sto je 1924 godine dovelo do podele, izdvajanja tzv "starokalendaraca" koji su osnovali zajednicu "Pravih pravoslavnih hriscana". Engleska, Vels, Irska i zemlje Komonvelta prihvatile su Gregorijanski kalendar jos 1752 godine, do kada je Nova godina bila 25 Marta. Za sada se jos Julijanskim kalendarom sluze samo Srpska, Ruska i Jerusalimska crkva. Bojazan postoji da se dovodjenjem na isti datum ne dodje do podela slicnih onima u Grckoj.

  Godine 1923 u Carigradu je odrzan Svepravoslavni kongres, na kome je usvojen projekat Astronomskog kalendara po nasem profesoru Dr Milutinu Milankovicu (1879-1958). Po Milankovicu, najpreciznija merenja suncane godine daju rezultat od 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 48 sekundi, sto je za 2 sekunde duze od prethodno merene i najpribliznije trajanju tzv. "Tropske godine". Milankoviceva tacnost apsolutno je potvrdjena najnovijim astronoskim merenjima (putovanje zemlje oko sunca traje tacno 365.242 dana). Po Milankovicevom astronomskom kalendaru prestupne su svaka godina deljiva sa 4, sa izuzetkom sekularnih godina, koje ce biti prestupne samo onda ako broj njihovih vekova podeljen sa 9 daje ostatak 2 ili 6 (2000; 2400; 2900; 3300; 3800 itd.). Prvo naredno razmimoilazenje kalendara nastupice 2800-e godine, koja je po Gregorijanskom kalendaru prestupna, a po Milankovicu nije. Prema Milankovicevom interkalacionom racunu kasnjenje kalendarske godine za suncanom za jedan dan nastupice tek nakon 43,200 godina. Prema tome ovo je do sada najprecizniji kalendar na svetu.

  U pogledu izracunavanja Mesecevih mena, po nalogu njegove Svetosti Veseljenskog patrijarha, reseno je da se primeni egzaktni astronomski racun. Ocekuje se da ce na sledecem Vaseljenskom saboru biti resavano pitanje kalendara, mada se jos ne zna kada ce isti biti odrzan.

  Po pitanju kalendara i patrijarh Srpske pravoslavne crkve gospodin Pavle rekao je: " Zahtevati da i nadalje ostane tako (razlika od 13 dana), bez razlike sta je bozansko i nepromenljivo, tj dogmatsko, a sta ljudsko i promenljivo (kalendar) bilo bi zaista kratkovido".

  Na osnovu svega napred iznetoga moze se tvrditi da je Julijanski kalendar premnogo zaostao iza suncanog i njegove skazaljke treba pomeriti unapred.

  Savremena nauka belezi izvesno usporavanje rotacije zemlje, koje dnevno iznosi oko 0.015 sec

  Prema tome, 20-ti vek duzi je od 19-og veka za oko 9 minuta.

  Kako godina ima 52 sedmice, Medjunarodna Standardna Organizacija (ISO) predlozila je da prva sedmica u kalendaru bude ona koja ima cetiri ili vise dana, racunajuci Ponedeljak kao prvi dan. Poslednja godina koja je imala, prema ovome, 53 sedmice bila je 1998, a sledca ce biti 2004 godine.

  Dr Simo Jelaca
Windsor, Canada