X-ZRACI IZ MLADIH ZVEZDA

Samo 6.000 sg udaljena od Zemlje nalazi se maglina u kojoj se formiraju zvezde i koja svetli u X-zracima.

Ova mala maglina, RCW 38 je veličine od samo pet s.g. u prečniku i sadrži na hiljade mldih zvezda. Po nedavnim osmatranjima, ova maglina takođe sadrži tajnu koja ubrzava elektrone do neuobičajene brzine proizvodeći na taj način visoko-energetsko X-zračenje.

Posmatranja RCW 38 se ne uklapaju u uobičajene šeme jer su visoko-energetske čestice obično prizvod supernova eksplozija i u snažnim magnetskim poljima povezanim sa crnim rupama i neutronskim zvezdama.

Ovi objekti nisu uočeni u RCW 38.

Moguće je da je supernova eksplodirala u ovoj maglini nekada davno i da je do sada totalno izbledela ostavljajući iza sebe udarni talas i neutronsku zvezdu koja pokreće magnetsko polje.

Bez razlike na poreklo energetskih elektrona njihovo prisustvo bi promenilo hemijski sastav protoplanetarnog diska na način koji bi se još uvek manifestovao i milijardama godina kasnije.

X-zrčna radijacija bi mogla dovesti do eventualnog formiranja planetarnog sistema sa značajnim radioaktivnim materijalom.

AMALTHEA

Pre nego što se sruši u Jupiter ovog septembra, Galileo letelica će zasigurno otkriti još nekoliko interesantnih činjenica o Jupiteru i njegovom sistemu satelita. Zadnje je došlo prošlog novembra kada je letelica proletela na distanci od 160 km od Jupiterovog unutrašnjeg meseca Amalthea-e.

Gustina meseca je neočekivano mala, sugerišući da se radi o veoma labavoj gomili kamenja. Gustina Almatheae je slična gustini leda, pa i pored toga naučnici ne veruju da je crvenkasti mesec samo komad leda. Ovo je većinom kamen sa malo leda. Većina njegove zapremine je prazan prostor između većih komada kamenja koje zajedno drži njihova uzajamna gravitacija. Almathea je možda originalno formirana kao jedan komad koji je kasnije u sudaru razbijen u komadiće.

Desilo se u prošlosti 13. mart 1781g.

Posmatrajući malu zvezdu u blizini zvezde H Geminorum iz svoje kuće u mestu Bath (19 New King ulica je sada Herschel Muzej), pronašao je "zvezdu" koja je bila upadljivo veća od ostalih. U prvi mah, Vilijam Heršel je pomislio da je pronašao kometu, što je i razumljivo sa obzirom da pre njega niko nikada nije pronašao planetu.

Bogati američki diplomata i amater astronom, Percival Lowell j postao poznat po svojim osmatranjima i teorijama o životu na Marsu. Završio je matematiku na Harvardu i nakon toga je radio kao diplomata u Japanu i Koreji. Zaintrigiran teorijama i osmatranjima Giovanni Schiaparelli-a o životu na Marsu, Lowell gradi privatnu opservatoriju u mestu Flagstaff u Arizoni upravo u vreme Marsove opozicije 1894. godine.

Sledecih 20 godina, Lowell koristi svoj 24" (600mm) refraktor (koji su 1896. g. napravili najpoznatiji graditelji teleskopa u to vreme Alvan Clark & Son) za proučavanje Marsa.

Zaključio je da mreža pravih linija koje je Schiaparelli nazvao "canali", u stvari globalna mreža kanala koje je izgradila inteligentna civilizacija sa ciljem spasavanja planete od suše, dovlačenjem vode sa ledenih polova planete ka ekvatorijalnim susnim regionima. Svoje teorije je izneo u tri knjige "Mars" 1985. g. "Mars i njegovi kanali" 1906. g. i "Mars kao prebivalište života" 1908. g.

Takođe je izradio mape mreža kanala.

Danas su "kanali" na Marsu objašnjeni kao optička iluzija i istorijska radoznalost.

Iako je Lowell kritikovan za njegov grub i nenaučni pristup pitanju života na Marsu, ostavio je iza sebe bogatu astronomsku baštinu u vidu dobre opservatorije.

Zadnjih osam godina života bio je zaokupljen potragom trans-Neptunove planete koje je dovela do Clyde Tombaugh-inog otkrića planete Pluton. Takođe je Lowell taj koji je 1914. g. imao uticaja na Vesto M. Slipher-a da izvrši osmatranja koja će dovesti do otkrića galaktičkog crvenog pomaka dve godine kasnije.

Percival Lowell je preminuo 1916. g.