Uspešan radni vek jednog inženjera završen je nedavno, njegovim odlaskom u penziju.

   Davno zaboravljena ljubav prema crtanju i rezbarskoj veštini, duboko skrivena u maglinama detinjstva, naglo i nenadano buknula je u Svetislavovim već poodmaklim godinama. Umesto umornog penzionera, pred nama je delo izvedeno mladalačkom snagom i strašću zaljubljenog deteta, a ujedno precizno i zanatski oblikovano iskustvom kao da je ceo svoj radni vek proveo na ovom poslu.

   Stanković rodom sa juga Srbije iz Leskovca, kraja gde je duborez ukorenjen u narodnu tradiciju i umetnost šibanu istorijskim vetrovima, u najranijem detinjstvu u najužoj vezi sa netaknutom prirodom, otkriva strukture najplemenitijeg drveta, oraha i mogućnosti njegove obrade.

   Životni put vodi ga drugim stazama, i postaje inženjer agronomije u Novom Sadu. U već zrelim svojim godinama otkriva duborez kao hobi, koji ga potpuno zaokupljuje.

   Odlaskom u penziju, potpuno se posvećuje nanovo otkrivenom zanatu, i nalazi potpuno svoj izraz u likovnoj disciplini koja ga promoviše u IKONOREZBARA.

   Početni koraci ovog stvaraoca svode se na replike poznatih ikona ali u duborezu, ali tokom vremena one postaju puno autorstvo sa jasno izraženim ličnim pečatom i jasnim rukopisom (izuzetno dubokim i reljefnim rezom). Još jedna autentična osobina ovih ikona ogleda se u finonijansiranom bojenju drvenog raljefa, prirodnim bojama koje ne skrivaju, već ističu karakteristike plemenitog drveta oraha i javora. Rez iz dana u dan postaje sve finiji, crtež sigurniji i precizniji, boje suptilnije i prozračnije. Pored kanonski sprovedene ikonografije, motivi Stankovićevog duboreza često su i replike poznatih slika velikih i poznatih slikara srpske istorije, (Predić, Paja I Anastas Jovanović, Jakšić).

   Poslednji segment Stankovićevog stvaralaštva spada u domen primenjenih umetnosti, a odnosi se na izradu, komadnih, monolitnih ramova, zaštitnih znakova, unikatnih amblema, i hrišćanskih relikvija u najfinijem duborezu. Često ovaj autor u želji za doslednom ikonografijom poseže za inkrustacijom i doradom nekih elemenata ikona u 3 dimenzije.

   Ne zalazeći u dublju i stručniju likovnu analizu dela ovog autora, sa sigurnošću možemo reći da su duborezne ikone izuzetno atraktivne, originalne i zasigurno unikatne. U poplavi konjukturnih pravoslavnih ikona slikanih amaterski inezrelo, izdvajaju se svojim već nabrojanim osobinama ikone i duborezi Svetislava Stankovića. U Srpskoj tradiciji je ikona na zidu svake kuće, koja označava slavu domaćina. Ona se prenosi sa kolena na koleno, pa su stoga ovi dragoceni radovi najlepši mogući poklon svakom do koga nam je stalo.